Она се налази свуда око насу у мањој или већој мери, иако је невидљива за људско око.
ПРЕМА НАЈНОВИЈИМ проценама научника са Новог Зеланда, скоро 5.000 честица микропластике се свакодневно таложи на квадратном метру неког од кровова у Окланду, што представља рекорд у поређењу са другим светским метрополама, попут Лондона у ком су мерења показала да у просеку падне „само“ 771 честица микропластике на површину исте величине.
Ипак, научници истичу да ово не значи нужно и да је ваздух у Лондону мање загађен микропластиком од оног у Окланду.
О чему је онда реч?
Тренутно у свету не постоји стандардна методологија или протокол за идентификацију ових ситних честица, што значи да се свака студија спроводи мање или више другачије. А како се инструменти за њихово мерење свакодневно усавршавају, логично је и да сваки пут региструју све више штетних материја које се крију у ваздуху. Претходне студије су већ потврдиле да се честице микроплатике налазе на високим планинама, у нашој крви и органима – али са непознатим последицама које могу да оставе по наше здравље.
„Будућа истраживања би требала да одреде колико пластике тачно удишемо“, каже хемичар Џоел Ринделауб са Универзитета у Окланду. Резултати то којих су он и његове колеге са Новог Зеланда дошли су засновани на студији која је вршена у временском интервалу од девет недеља и то на две различите локације у Окланду, тако што су честице „хватане“ помоћу левка и тегле.
Анализе су откриле да су најзаступљенији били полиетилен или PЕ, који се користи за кесе и боце, затим поликарбонат или PC, који се користи у заштитној опреми и медицинским уређајима и полиетилентерефталат или PЕТ, који се користи за паковање хране и пића. Али како је стигла до удаљеног дела света?
У тренуцима када јаки ветрови дувају са обале, микропластика се са таласа подиже и лебди у ваздуху – ово је највероватније и разлог зашто се чини да је проценат пластике у ваздуху много нижи у Немачкој и Енглеској. Ипак, неоспорна чињеница је да ће ово у будућности утицати на сваког становника наше планете, јер ће довести до погоршања ефекта стаклене баште тако што ће честице апсорбовати и расипати светлост и топлоту.
Преузето са National Geografic Serbia
