Лиза Мајтнер (1878 – 1968)
Када је Лиза Мајтнер завршила школу у својој 14. години, било јој је забрањено да буде високо образована, као и скоро свим девојкама у Аустрији. Међутим, инспирисана открићем Вилијама Ронгена и Хенрија Бекуерла, одлучила је да студира радиоактивност. Када је напунила 21 годину, женама је коначно дозвољено да буду на аустријским универзитетима.
На Универзитету у Бечу истакла се у математици и физици и докторирала је 1906. године. Писала је Марији Кири, али за њу није било места у лабораторији у Паризу, па се упутила у Берлин. Тамо је сарађивала са Ото Ханом на студији радиоактивних елемената, али је као аустријска Јеврејка искључена са предавања, из главних лабараторија и било јој је дозвољено да ради у подруму. Партнери су се 1912. години преселили на нови универзитет где је Мајтнер добила боље лабораторијске просторије. Иако је њен партнер био одсутан физички, будући да је морао да напусти нацистичку Немачку 1938. године, Мајтнер и Хан су ипак наставили сарадњу.
Мајтнер је наставила са својим радом касније и у Шведској, где је открила да су атоми уранијума подељени када су погођени неутронима, а потом је и обрачунала енергију која се ослобађа у реакцији и назива тај феномен „нуклеарна фисија“.Ово откриће је довело до стварања атомске бомбе. Мајтнер је истакла да не треба сматрати научнике кривим за то како њихова открића користе ратни техничари.
Њен партнер Хан добио је Нобелову награду, а Мајтнер је наставила да се бави атомским истраживањима и у дубокој старости.
